Beogradska Arena

Beogradska Arena

Beogradska Arena, čudo modernog građevinarstva, izgrađena je pre više godina, jedna je od građevina koje krase Beograd, glavni grad Srbije.

Iako sam do ovog trenutka prošao bar desetak stotina puta pored, ispred ili iza same Arene, nisam do sada imao priliku da posetim njenu unutrasnjost. Pošto nisam neki fan sportskih aktivnosti, pogotovo onih grupnih, razlog za posetu Areni do sada nije ni bilo.

Subota je veče. Sat otkucava 19h, i vreme je da se uputim ka Novom Beogradu, i košarkaškoj utakmici Srbija – Crna Gora. Kao što sam već rekao, utakmica je između dve reprezentacije, a karte je, iako besplatne, teško moguće pronaći. Na svu sreću, kao i obično, poznavanje pravih ljudi, koji mogu da obezbede ulaznice, nije na odmet. Do duše, da nije tih ljudi (tačnije te osobe), sa mojim praćenjem sporta, ne bih ni znao da se odigrava neka utakmica, a kamoli išao. Dakle, devojka koja me je i pozvala na ovu utakmicu, a ovim putem joj se zahvaljujem na tome jos jednom, mi je učinila veliko zadovoljstvo i čast da po prvi put uđem u tu velelepnu zgradu.

Kako nisam neki sportski fanatik, ka Areni sam se uputio kolima, misleći da neće biti gužve i problema sa parkingom, ali čim sam se dovezao ispred same zgrade, shvatio sam da sam se debelo zeznuo. Ka zgradi je hrlila horda ljudi sa svih strana, preko pešačkog, van pešačkog, preko trave, ma jednom rečju stampedo ljudi. Naravno, parking ispred zgrade je bio prepunjen vozilima, a neki odvažniji vozači su čak svoje četvorotočkaše ostavljali po travi. Ja nisam baš toliki pobornik takvog parkiranja, i smatram da bi takve trebalo ipak kažnjavati, rešio sam da potražim slobodno parking mesto. Udaljavao sam se polako od Arene, i konačno nakon desetak, petnaest minuta, kada sam ugledao prazno mesto, i parkirao se, uvideo sam da sam na pola puta do kuće, i da je bolje bilo da sam došao peške, al` sad, šta je, tu je.

Našao sam se drugaricom koja me je i pozvala na sam događaj, polako smo se uputili ka ulazu, i kilometarskim redovima za pretres. To je na svu sreću brzo prošlo, ako se izuzme samo čekanje u redu, i ubrzo smo zakoračili u unutrašnjost zgrade. Visoki plafoni, policajci pod kompletnom ratnom spremom, obezbeđenje koje sprovodi ljude do odgovarajućih ulaza, sve se nekako, iako na prvi pogled haotično, odigravalo uvežbano i profesionalno, zaista sve pohvale na račun čuvara reda i organizatora.

Prvi korak ka samoj dvorani, napravio sam sa velikom pažnjom. Ogromna prostorija se stvorila ispred mojih očiju, sa neverovatnom količinom ljudi koja viče, galami, navija. Osećaj je neopisiv. Ko nije doživeo, teško da može da razume čitajući ove reči. Prvi utisak se na trenutak malo pokvario. Na žalost, sve stolice su bile popunjene. Videvši da neka deca sede na stepeništu, mi seli iza njih i priključili se masi koja navija. Iako nismo bili zadovoljni tim mestima, vrlo brzo smo uvideli da je na stepenicama mnogo bolje, nego na stolicama, jer niko ne ometa pogled ka samom terenu, a i bili smo mnogo bliže samim igračima, te je bilo lakše pratiti razvoj igre.

Dok smo prošli pretres i smestili se, utakmica je uveliko trajala. Tih nekoliko minuta koje smo propustili, nije nam bilo žao, jer Srbija je već imala solidno vođstvo, i sve je delovalo da će to biti jedna veoma lako dobijena utakmica u korist Srbije, ali, nije sve tako kao što je izgledalo. Vrlo brzo nakon toga, je Crna Gora izjednačila rezultat, i do samog kraja meča, rezultat se smenjivao. Malo je Srbija vodila, Crna Gora izjednačavala, i sve tako do skoro samog kraja. Na nevericu mnogih, 6 minuta pre kraja, Srbija je iako vodila sa 13 poena razlike, izgubila prednost, i svela je na jedan poen. Poslednji napad, tačnije poslednje sekunde utakmice, crnogorski igrač je ubacio trojku sa pola terena, i time okončao utakmicu 71:73 u korist Crne Gore. Na žalost, Srbija je izgubila. Da li je to sreća, ne znanje, ili neki drugi faktor, ostavljam sportskim komentatorima da daju svoje mišljenje, ali poenta priče je da pobede nije bilo.

Neke od slika koje sam napravio tokom utakmice su postavljene ispod.

Iako je ovo moja prva utakmica u Areni, smatram da bi bio mnogo bolji doživljaj da se završila pobedom, ali opet, mora se priznati, igrači Crne Gore su bili bolji, i zasluženo pobedili.

Leave a comment

Your email address will not be published.


*